Šetao sam parkom i posmatrao decu koja su se veselo igrala.

Ali pažnju mi je privukao dečak na klupi sa šarenim čarapama.

Radoznalo sam mu prišao.

Eh, da samo znate kako je bio tužan.

Nije imao osmeh na licu.

Ispričao mi je zbog čega je tužan.

Moji vršnjaci ga nisu primili u društvo.

Čemu sve to?

A, zar nismo svi isti?

Razlika je samo u očima.

A zapravo smo svi deca.

Plave, bele ili šarene.

A meni to nije važno.

Mislim da ste razumeli o čemu vam pričam.

Ako niste, razmislite o tome.

OGNJEN VLAŠKOVIĆ II

43